Jedna trećina ljudi od 730.000 koji se nalaze na evidenciji NSZ, nema završenu ni srednju školu i to su ljudi bez ikakvih kvalifikacija. Veoma je teško zaposliti nekoga ko nije završio srednju školu jer ti ljudi po pravilu nemaju dovoljno znanja, ni veština da obavljaju poslove, a pokazali su i da nisu dovoljno motivisani da rade na sebi. U Srbiji samo oko šest procenata ljudi ima završen fakultet, dok Evropska unija ima više desetina procenata visoko obrazovanih. Na podizanju nivoa obrazovanja u Srbiji mora da se radi, kako bi radna snaga bila konkurentnija. Ove godine je za aktivne mere zapošljavanja izdvojeno oko 90 odsto više sredstava nego lane, odnosno 7,9 milijardi dinara u šta su uračunati i programi zapošljavanja osoba sa invaliditetom i budžetom koje su izdvajale lokalne samouprave.
Jedna trećina nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) nije završila srednju školu, rekao je direktor NZS-a Dejan Jovanović i ukazao da je nizak obrazovni nivo jedan od glavnih problema te službe pri zapošljavanju.
"Jedna trećina ljudi od 730.000 koji se nalaze na evidenciji NSZ, nema završenu ni srednju školu i to su ljudi bez ikakvih kvalifikacija", kazao je on na skupu o zapošljavanju koji je u Beogradu organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Jovanović je rekao da je veoma teško zaposliti nekoga ko nije završio srednju školu jer "ti ljudi po pravilu nemaju dovoljno znanja, ni veština da obavljaju poslove, a pokazali su i da nisu dovoljno motivisani da rade na sebi".
"U Srbiji samo oko šest procenata ljudi ima završen fakultet", dodao je on, navodeći da Evropska unija ima "više desetina procenata visoko obrazovanih".
Jovanović je rekao da na podizanju nivoa obrazovanja u Srbiji mora da se radi, kako bi radna snaga bila konkurentnija.
Prema njegovim rečima, ove godine je za aktivne mere zapošljavanja izdvojeno oko 90 odsto više sredstava nego lane, odnosno 7,9 milijardi dinara u šta su uračunati i programi zapošljavanja osoba sa invaliditetom i budžetom koje su izdvajale lokalne samouprave.
"Prošle godine sa evidencije NZS-a pošao je našlo oko 120.000 ljudi, od čega je kroz aktivne mere zaposleno oko 30.000", rekao je on dodavši da se ove godine može očekivati da će uz podršku NZS-a posao naći oko 60.000 ljudi.
Direktorka NALED Violeta Jovanović rekla je da su opštine prepoznale da mogu da imaju aktivnu ulogu u stvaranju novih radnih mesta, pa je prošle godine više od 120 opština odlučilo da udruži svoja sredstva sa sredstvima NZS i da kroz lokalne akcione planove omogući zapošljavanje.
"Nedostaje aktivnija saradnja sa Ministarstvom prosvete koji ima ključnu ulogu u promeni obrazovnih profila, kao bi obrazovni sistem generisao zanimanja koja su potrebna na tržištu rada", rekla je ona.
Jovanovićeva je kazala da je na skupu predloženo da se u Srbiju uvede sistem vaučera za nezaposlene, po modelu koji se primenjuje u EU i zemljama okruženja, a koji će omogućiti da nezaposleni na evidenciji mogu da dobiju vaučer za kurseve jezika, obuke na računaru i slično, kako bi povećali svoje kvalifikaciju.
Sredstva za taj program bi mogla da se izdvoje iz budžeta, ali iz stranih donacija i fondova EU, rekla je direktorka NALED.
Vlasnik kompanije ITM Toplica Spasojević smatra da je nezaposlenost u Srbiji kombinacija strukturalnih problema domaće privrede, svetske krize i tranzicije.
Spasojević je kazao da ne postoje kratkoročna rešenja za problem nezaposlenosti, istakavši da je pre svega neophodno poboljšati obrazovanje kadrova koji se nude poslodavcima.
Prva pomoć u smanjenju broja nezaposlenih, kako je kazao, mogla bi se naći u jačanju poljoprivrede i građevinarstva, gde bi mogi da su uposle oni sa nižim kvalifikacijama.